Projekti ostaju u budžetu, a ne u rekama ponavljanim poplavama, implementacija nedostaje uprkos mapama rizika, pla…
Projekti ostaju u budžetu, a ne u rekama koji se ponavljaju, nedostaje implementacija
Uprkos mapama rizika, višegodišnjim planovima i desetinama miliona evra planiranim u budžetu, promena na terenu i dalje je minimalna.Često dok padavine intenziviraju, Kosovo se suočava sa istim scenarijem: reke ostaju bez kreveta, putevi su blokirani, kuće poplavljene, preduzeća trpe štetu i uništavaju poljoprivredna zemljišta.
Iako državni budžet predviđa projekte za popravku rečnih korita i izgradnju zaštitnih brana, mnogi ostaju samo na papiru, što uzrokuje da se ciklus poplava ponavlja skoro svake godine.
Početkom ove godine nekoliko opština učestvovalo je u poplavama — Fuše-Kosovo, Mališa, Rahoveci, Kline, Južna Mitrovica, Vuštrrija, Drenasi, Skenderaj, Gjakova i Lipjan bili su među najzahtevnijim oblastima. Iste opštine doživele su poplave 1920-ih i 2023-ih, čija šteta u vrednosti miliona evra i dalje nastavlja da kompenzuje.
Stručnjaci: Problem je loše upravljanje, a ne samo priroda
Ekspert za vodu Skender Bubbaku, profesor na privatnom koledžu na Kosovu, kaže da glavni problem ostaje sistematsko neupravljanje rekama.
Kada se problemi ponavljaju svake godine, ne radi se o prirodnim katastrofama, već o neuspehu upozorenja i nedostatku mera predostrožnosti, rekao je Bublić za Radio Slobodna Evropa.
On ističe da identifikacija opasnih zona nije dovoljna ako nije praćena ukupnim tretmanom reke i ne samo u izolovanim segmentima.
Ako bi vozila koja idu godišnje da nadoknade štetu bila usmerena ka regulaciji reke, za deset godina poplave bi bile umanjene, dodaje on.
Dodatni problem je, prema rečima eksperata, uništavanje rečnih korita ekshumacijom, čime se povećava rizik od poplava.
Institucije govore o upravljanju rizicima
Infrastrukturni oficir ministra Hisena Durmišija izjavio je Radiju Slobodna Evropa da su institucije prešle sa vanrednog odgovora na upravljanje rizikom.
Prema njegovim rečima, na Kosovu je identifikovano 398 oblasti sa rizikom od poplava:
108 opširnih zona rizika
95 uz veliki rizik.
195 visokoriziènih.
Ta područja uključuju oko 341 hiljada ljudi, preko 58 hiljada porodica, desetine kulturnih objekata, zaštićena područja i 538 oblasti od ekonomskog značaja, a oko 441 km reka smatra se segmentima izloženim čestim poplavama.
Planovi imaju, malu primenu.
Prema izveštaju evropskih medija 2025, 2023 poplave nanele su štetu samo u porodici od 3,75 miliona evra.
U budžetu 2025. godine predviđeno je na desetine projekata izgradnje brana, aranžmana rečnih korita i poboljšane vodene infrastrukture, sa ciljem smanjenja rizika od poplava na 60 odsto.
Međutim, devetomesečni finansijski izveštaj Ministarstva finansija pokazuje da mnogi projekti uopšte nisu počeli, dok su neki sprovedeni delom, na primer, da je projekat rečnog korita u Povećanju obeležio 83 odsto napretka, dok je projekat snabdevanja vodom obeležio samo 12 odsto.
Predsedavajući Kačanika Sabedin Visi potvrdio je da projekat prilagođavanja reke Nerodim nije pokrenut, mada je za 2025. izdvojen na 1,5 miliona evra.
Čak i u Podujevu, projekat Llap reke još uvek nije počeo, mada su poslednjih godina intervencije pomogle u izbegavanju nedavnih poplava.
Tehnologija ne zamenjuje akciju
Iako su uspostavljene desetine meteoroloških i hidrometrijskih stanica za praćenje, stručnjaci upozoravaju da tehnologija nije dovoljna bez stvarnih investicija na terenu.
Most ne može biti poplavljen.
Tokom nedavnih poplava, dva mosta su poplavljena u opštini Lipjan jasan signal da, s obzirom da projekti ostaju u budžetu, a ne u rekama, rizik ostaje stvaran i ponavljan.
) Dragaš Info