Privreda Kosova u protekloj deceniji: rast broja, smanjenje realnog života u privredi Kosova tokom decenije zabave…
Privreda Kosova poslednjih decenija: rast broja, pad realnog života
Kosovska ekonomija u protekloj deceniji prošla je kroz različite faze razvoja, uključujući rast, smanjenje, stagnaciju i krizne periode. Iako zvanični podaci pokazuju povećanje nekih ekonomskih pokazatelja, građani se i dalje suočavaju sa pogoršanjem životnog standarda.
Godina 2025. zatvorena je ekonomskim rastom od 3,9 odsto, dok Centralna banka Kosova predviđa da će tokom 2026. godine dostići 4,1 odsto. Prema CIK-u, taj rast se uglavnom oslanja na privatnu potrošnju, postepeni oporavak izvoza i ublažavanje inflacije.
Međutim, nakon snažnih ekonomskih šokova od pandemije COVID-a-19 2020. godine i invazije Ukrajine od strane Rusije 2022. godine, građani su doživeli značajne skupe proizvode i suštinske usluge. Visoka inflacija smanjila je kupovnu moć građana, primoravši ih da se odreknu nekih osnovnih potreba, jer plate ne priušte životne troškove.
Kosovske institucije kažu da se inflacija uglavnom odnosi na zavisnost zemlje od uvoza stranih proizvoda. Da bi olakšala situaciju, Vlada je povećala plate u javnom sektoru, dok je za privatni sektor pokrenula platformuSuperpuda 2023. godine, gde subvencioniše plate radnika prvih šest meseci, pomažući formalnom zapošljavanju.
Međutim, ekonomski eksperti procenjuju da to nije značajno poboljšalo životni standard zbog inflacije.
Godine 2025. broj registrovanih zaposlenih premašio je 400.000, ali nezaposlenost ostaje veća kod žena, posebno zbog nedostatka gnezda i drugih uslova nege porodice u ruralnim oblastima.
Kontinuirani problem kosovske ekonomije i dalje je zavisnost od uvoznih proizvoda.Trgovački deficit i dalje je visok, a uvozna vrednost dostiže oko 6 milijardi evra, dok izvoz ne prelazi milijardu evra.
Direktne strane investicije i dalje su važan pokretač ekonomskog razvoja, iako većina njih potiče iz dijaspore, uglavnom u sektoru nekretnina.
Remitacija dijaspore i dalje predstavlja ključnu podršku za dobrobit građana, smanjenje siromaštva i povećanje potrošnje, ali stručnjaci procenjuju da je za postizanje održivog razvoja potrebno uložiti više u kapitalne projekte i lokalnu proizvodnju.
Glavni izazov ostaje da se ekonomski rast prevede u stvarnu dobrobit za građane: kroz povećanu domaću proizvodnju, stabilne plate, smanjenu zavisnost od uvoza i stvaranje povoljnije klime za dugoročne investicije.
© Dragash Info