Saslušanja su otkrila napore Beograda da sakrije Rekakov masakr šta je Vašington Post D…
Saslušanja su otkrila napore Beograda da sakrije masakr u Rečaku šta je Vašington Post napisao dve nedelje posle tog zločina.
Prestižni američki list The Washington Post, u pisanju objavljenom 28. januara 1999. godine, samo dve nedelje posle Rekakovog masakra, informisao je međunarodno mišljenje o šokantnim detaljima o kriminalu i sistematskim naporima srpskih vlasti da ga sakriju.
Prema The Washington Postu, članak je zasnovan na prisluškivanju telefona koje su obezbedile zapadne države pokazujući da je napad na Rečak izvršen direktno iz Beograda, posebno Nikole Šainovića, jednog od najbližih ljudi Slobodana Miloševića.
Šainović, koji je kasnije osuđen od strane Haškog tribunala 2009. godine zbog ratnih zločina nad civilima na Kosovu, sarađivao je sa šefom srpske policije za Kosovo Sretenom Lukićem, takođe osuđenim od strane Haga u sklopu takozvanog udruženog zločinačkog poduhvata.
Saslušanja koja su otkrila scenario skrivanja zloèina
Prema američkim novinama, prisluškivanje je pokazalo da su Šainović i Lukić zabrinuti za međunarodni odgovor i da su razgovarali o načinima na koje bi ubistva trebalo da budu predstavljena kao rezultat oružanog sukoba, a ne masakra nad civilima.
Praktiène mere su pomenute u razgovoru, ukljuèujuæi:
Zatvaranje granice Kosova sa Makedonijom kako bi se zaustavila Luiz Arbor, glavna tužiteljka UN-a za ratne zločine;
Vratite policijske snage da preuzmu tela žrtava;
Napori da se okrive treće strane ili oružane grupe za ubistva.
Vašington Post je napisao da su ti napori bili deo dobro organizovane strategije za izbegavanje odgovornosti i ublažavanje međunarodnog pritiska, u vreme kada je NATO bio na ivici intervencije.
Obdukcije i dokazi zbačeni iz srpske verzije
Međunarodni novinari i posmatrači koji su stigli u Rečak 16. januara 1999. godine pronašli su 45 albanskih civilnih trupa obučenih u civilnu odeću, od kojih su mnogi blisko pogubljeni.
Čak ni finski pravni tim, koji je izvršio autopsiju, nije našao dokaze koji bi podržali srpske tvrdnje da se radi o oružanoj borbi; umesto toga, rane su ukazivale na pogubljenje i maltretiranje žrtava pre atentata.
Rekakov zloèin protiv èoveènosti.
Rekakov masakr javno je opisan kao zločin protiv čovečnosti Vilijama Vokera, šefa Kosovske Verifering misije (KVM), koju je Beograd proglasio osobom koja nije grata.
Rečak je juče obeležio 24. godišnjicu masakra, uz prisustvo porodica žrtava, institucionalnih predstavnika i samog Vilijama Vokera, podsetivši se na jedan od najdokumentovanijih zločina pre intervencije NATO-a na Kosovu.
Rekakov masakr i dalje je neodrživo svedočenje o srpskim državnim zločinima na Kosovu, dokumentovano ne samo od strane međunarodnih svedoka i institucija, već i od strane unutrašnjeg prisluškivanja beogradskog režima.
) Dragaš Info